Na Fakultetu ekološke poljoprivrede održana tribina ORGANSKO PČELARSTVO DANAS I KAKO DALJE?

25. 12. 2017.

U petak, 22. decembra, na Univerzitetu Educons u Sremskoj Kamenici, održana je tribina posvećena organskom pčelarstvu pod nazivom “Organsko pčelarstvo danas i kako dalje?”. Tribina je realizovana u organizaciji Fakulteta ekološke poljoprivrede sa namerom da na jednom mestu okupi sve stejkholdere i ostale interesne grupe od kojih zavisi razvoj organskog pčelarstva u Srbiji. Skupu su prisustvovali predstavnici Sertifikovanih kuća, pčelari iz cele Srbije koji su zainteresovani za organski način pčelarenja, predstavnici Poljoprivrednog fakulteta, Biološkog fakulteta i Šumarskog fakulteta u Beogradu, predstavnici Naučnog Instituta za veterinarstvo iz Beograda i Novog Sada, kao i predstavnici „Timomeda“ iz Knjaževca i „Medina“ iz Krnjeva.

O stanju i perspektivama razvoja ove značajne delatnosti u Srbiji govorili su prof. dr Ljubinko Jovanović, dekan Fakulteta ekološke poljoprivrede, doc. dr Slađan Rašić, profesor Fakulteta ekološke poljoprivrede, gospodin Gvozden Stevanović, pčelar koji je prvi pokrenuo  organsku proizvodnju meda u Srbiji i prof. dr Mića Mladenović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Otvorivši ovaj skup, dekan Fakulteta ekološke poljoprivrede, prof dr. Ljubinko Jovanović je pozdravio prisutne i predstavio mogućnosti i kapacitete Fakulteta ekološke poljoprivrede Univerziteta Educons koji mogu biti na raspolaganju u daljoj saradnji iz oblasti i projekata u vezi sa pčelarsvom u Srbiji. Istovremeno, prof. Jovanović je ukazao na odgovornost koju svi predsvanici akademske i stručne zajednice imaju kao učesnici u sistemu pčelarstva Srbije: „Verujem da će organizacija ovakvih skupova na jednom mesto efektivno sublimirati probleme i predloge koje ispostavlja praksa i na nama je da o tome kontinuiramo obaveštavamo nadležne komore i ministarstva. Saradnja u tom smislu ne sme stati već se moramo zajednički boriti za više subvencije koje su namenjene pčelarstvu. Verujem da će ovo biti moguće, imajući u vidu konkurse za finansiranje koji nas očekuju u 2018. godini.“

Doc. dr Slađan Rašić kao inicijator održavanja ove tribine i jedan od organizatora sa Fakulteta ekološke poljoprivrede, zahvalio se prisutnima na brojnom odzivu i podršci radu skupa i izrazio želju da ovakvi susreti u budućem periodu dobiju svoj kontinuitet, razvoj i povoljne rezultate. U svom izlaganju, prof. Rašić se osvrnuo na nekoliko polaznih činjenica o stanju u grani pčelarstva u svetu i ukazao na aktuelne probleme sa kojima se suočavamo u Srbiji: „Ovakve tribine imaju cilj da animiraju širu javnost i upoznaju je sa mogućnostima koje daje organska proizvodnja ali da nadležnim institucijama iz Srbije skrenu pažnju na mnoge slabosti u sprovođenju regulativa koje se odnose na organsku proizvodnju, a koje nisu u punoj meri sprovodljive na terenu. Organska proizvodnja meda zajedno sa zaštitom geografskog porekla medova iz Srbije, jedina je mogućnost da se ovaj visokovredni proizvod iz Srbije plasira uz adekvatnu cenu koja bi bila odgovarajuća kvalitetu proizvoda koji se nudi u tegli“.

Gospodin Gvozden Stevanović govorio je o svom desetogodišnjem iskustvu u organskom pčelarenju i ukazao je na mnoge nedostatke koje bi trebali eliminisati malim korekcijama procedure i regulativa koji se odnose na organsku proizvodnju meda: „Duboko sam ubeđen da je organska proizvodnja meda jedina proizvodnja koja potrošaču može da ponudi siguran i zdravstveno bezbedan proizvod. Sa druge strane subvencije koje se odvajaju za ovaj aspekt proizvodnje nisu dovoljne i trebale bi biti višestruko veće da bi se pokrili troškovi organske proizvodnje. Ni cena organskog meda od 20 evra ne može pokriti troškove proizvodnje“.

Prof. dr Mića Mladenović je istakao značaj kvaliteta pčelinjih proizvoda a posebno se osvrnuo na organski med. On je posebno podvukao činjenicu da se kvalitet našeg meda iz konvencionalne proizvodnje nimalo ne razlikuje od meda iz organske proizvodnje i da tu činjenicu trebamo da ističemo u svakom trenutku i kad god se ukaže šansa da se promoviše med iz Srbije: „Posebno bih istakao da je zaštita meda geografskim oznakama takođe vrlo značajna za Srbiju pogotovo pre ulaska u EU. Zajedno sa organskim medom to bi bio reprezentativan poljoprivredni proizvod naše zemlje“.

Nakon polaznih izlaganja među učesnicima je započeta vrlo zanimljiva diskusija sa mnogo predloga i sugestija. Na kraju skupa izdvojeni su zaključci koji će biti predati nadležnim institucijama:

  1. Povećati cene subvencija po košnici za organsku pčelarsku proizvodnju
  2. Iznaći mogućnosti i sredstva za izradu atlasa medonosnog bilja Srbije
  3. Formirati ekozone oslanjajući se na postojanje Nacionalnih parkova u Srbiji gde bi se stacionirale košnice i pčelinja društva koja bi se uključila u organsku pčelarsku proizvodnju.
  4. Pojačati edukaciju i reklamu u vezi organskog pčelarenja