„Zdravlje u svim politikama“ u sektorskim propisima Srbije – analiza
Ove godine svet obeležava dvadesetogodišnjicu uspostavljanja koncepta „Zdravlje u svim politikama“, koji je promovisan 2006. godine tokom finskog predsedavanja Evropskom Unijom, da bi ubrzo bio podržan i od strane Svetske zdravstvene organizacije. Koncept naglašava da za zdravlje nije odgovoran samo zdravstveni sistem, već da se briga o zdravlju može i mora ogledati u svim segmentima ljudske delatnosti, uključujući tu i obrazovanje, zaštitu životne sredine, urbanizam, saobraćaj i druge segmente.
U Srbiji je ubrzo nakon uspostavljanja ovog koncepta došlo do prepoznavanja njegovog značaja, uključujući tu i specifične zakonske propise, kao što je Zakon o javnom zdravlju. Međutim, malo pažnje se posvetilo proceni uspešnosti implementiranja koncepta.
U okviru projekta „Implementacija koncepta Svetske zdravstvene organizacije ’Zdravlje u svim propisima’: komparativna analiza dostignutih rezultata u AP Vojvodini i Republici Srpskoj“, koji finansira Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost i koji okuplja stručnjake sa Univerziteta Educons, Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i Medicinskog fakulteta u Foči, sprovedena je analiza dvadeset i jednog zakona.
Rezultati su pokazali da su osnovni principi koncepta „Zdravlje u svim politikama“, koji uključuju zdravstvene ishode, koordinaciju, vulnerabilne grupe, zasnovanost na dokazima i monitoring i evaluaciju, uključeni u samo neke zakone, najviše one koji su tradicionalno prepoznati kao značajni za zdravlje – zakoni o bezbednosti drumskog i železničkog saobraćaja, zakon o vanrednim situacijama i obrazovni zakoni. Čak i u tim slučajevima postoji nejednaka zastupljenost pomenutih princpa, pa tako zakoni o osnovnom i srednjem obrazovanju jasno prepoznaju zdravstvene ishode i pojedine vulnerabilne grupe, ali nemaju ustanovljen sistem praćenja uspešnosti postavljenih zdravstvenih ishoda, dok Zakon o visokom obrazovanju ni u jednom sektoru ne prepoznaje zdravstvene potrebe i rizike, te moguće mere prevencije i odgovora među studentskom populacijom. Zakon o lokalnoj samoupravi takođe ne uključuje nijedan zdravstveni aspekt. Sa druge strane, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama predstavljaju primere dobre prakse uključivanja zdravstvenih aspekata u nezdravstvenu legislativu.
Istraživanje je ukazalo da je neophodno intenzivirati implementaciju koncepta „Zdravlje u svim politikama“, a predloženi istraživački okvir predstavlja dobru osnovu za dalju procenu uspešnosti primene koncepta.
Rad koji prikazuje rezultate istraživanja publikovan je u časopisu The International Journal of Health Planning and Management i može mu se pristupiti putem ovog linka.
