Samoupravljanje u zdravstvenoj zaštiti – da li se jugoslovensko iskustvo može primeniti danas
Na 21. kongresu Srpskog lekarskog društva održanog na Zlatiboru od 15. do 17. maja 2026. godine, prezentovani su rezultati istraživanja dobijeni u okviru projekta „Evolucija sistema zdravstvene zaštite i zaštite životne sredine u AP Vojvodini – od socijalističkog nasleđa do evropskih integracija“.
Tokom prethodne tri decenije, svedočili smo reformama zdravstvene zaštite u Srbiji, ali i na globalnom nivou. Međutim, retko su ove reforme imale za cilj promenu položaja zdravstvenih radnika i preuzimanje veće odgovornosti u planiranju, upravljanju i evaluaciji zdravstvene zaštite. Tokom socijalističkog perioda Jugoslavije postojali su pokušaji da se radnici, ali i korisnici usluga, kroz proces samoupravljanja uključe spomenute segmente.
Sproveden je pregled relevantne domaće i inostrane literature koja se bavi kako reformom zdravstvene zaštite u Jugoslaviji u periodu 1945-1990, tako i samoupravljanjem, sa naglaskom na samoupravljanje u zdravstvu. Literatura je kritički analizirana, kako bi se uočili ciljevi samoupravljanja u zdravstvu, način sprovođenja, kao i izazovi i slabosti.
Reforma zdravstva u socijalističkoj Jugoslaviji privlačila je znatnu pažnju, naročito inostranih istraživača nakon Drugog svetskog rata. U prvoj fazi najviše je analiziran nagli oporavak zdravstvene zaštite nakon rata, porast broja zdravstvenih radnika i decentralizacija. Sedamdesetih i osamdesetih godina akcenat je na procesu samoupravljanja u zdravstvu, prvo kroz pozitivnu refleksiju, a zatim i kroz analizu slabosti. Samoupravljanje u zdravstvu predstavljalo je avangardni pristup, koji, zbog razvijanja u doba krize, nije uspeo da iskaže svih pun potencijal.
„Jugoslovenski eksperiment” sa samoupravljanjem u zdravstvu danas zavređuje posebnu međunarodnu pažnju. U uslovima intenzivnih globalnih promena i geopolitičkih izazova, te težnje za većom demokratizacijom, jugoslovensko iskustvo može doprineti otvaranju novog aspekta budućih reformi.
Projekat „Evolucija sistema zdravstvene zaštite i zaštite životne sredine u AP Vojvodini – od socijalističkog nasleđa do evropskih integracija“ finansiran je od strane Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Prevencija nezaraznih bolesti: Povezivanje zdravlja u svim politikama sa determinantama zdravlja – od socijalističkog iskustva do evropskih integracija
Četvrta međunarodna konferencija o nezaraznim bolestima, u organizacije Centralnoevropske Inicijative i Fonda za saradnju Centralnoevropske Inicijative, uz podršku Ministarstva zdravlja Moldavije, Agencije za javno zdravlje Moldavije, Državnog univerziteta za medicinu i farmaciju i moldavsko-švajcarskog projekta Zdrav život – smanjenje opterećenosti nezaraznim bolestima, kao i kroz međunarodno partnerstvo u okviru iCREATE projekta.
Konferencija je okupila javnozdravstvene stručnjake iz Sjedinjenih Američkih Država, Švajcarske, Francuske, Slovačke, Srbije, Rumunije, Moldavije, Ukrajine, Gruzije, Jermenije, Italije i Mađarske sa ciljem da se prezentuju različiti aspekti i iskustva borbe protiv nezaraznih bolesti, kao vodećih uzroka obolevanja i umiranja u svetu.
U okviru konferencije, rukovodilac projekta „Evolucija sistema zdravstvene zaštite i zaštite životne sredine u AP Vojvodini – od socijalističkog nasleđa do evropskih integracija“ prof. dr Predrag Đurić održao je uvodno predavanje po pozivu, u okviru kojeg je predstavio značaj jugoslovenskog socijalističkog iskustva, kao i reforme zdravstvenog sistema na putu ka evropskim integracijama kroz prizmu determinanti zdravlja i koncepta zdravlja u svim politikama.
Konferencija je bila prilika ne samo da se predstave rezultati istraživanja koje se sprovodi u okviru projekta, već i da se na širem međunarodnom planu razmotre mogućnosti za saradnju i primenu iskustava iz ovog projekta, koji je finansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Autonomne Pokrajine Vojvodine.
