PROSTOR KAO DETERMINANTA ZDRAVLJA
Dugo je prostor smatran za pasivni element čovekovog okruženja. Međutim, poslednjih decenija se naglašavanja njegova aktivna uloga u životu pojedinca i zajednice, a naročito njegova uloga u zdravlju.
Istraživanje koje je sprovedeno u okviru projekta „Determinante zdravlja: definisanje i identifikovanje genetskih, strukturalnih, sredinskih i drugih faktora koji doprinose zdravlju i bolesti – ka novom istraživačkom okviru“, koji finansira Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, utvrdilo je da ne postoji opšti konsenzus kako definisati prostorne determinante zdravlja i kako ih pozicionirati u javnozdravstvene koncepcijske i analitičke okvire. Međutim, pojedini faktori povezani za prostor i mesto, kao njegovu podkategoriju, jasno su se izdvojili. Pre svega, radi se o udaljenosti, gustini i mobilnosti. Udaljenost od zdravstvene ustanove, škole, socijalnih kontakata, izvora zdrave hrane – sve su to faktori koji utiču na zdravlje. Gustina naseljenosti, ali i broj, recimo, restorana brze hrane, kladionica i drugih objekata, odnosno lokacija koje mogu negativno da utiču na zdravlje, takođe su od značaja. Mogućnost da pojedinac lako, brzo i dostojanstveno, u vremenu koje mu odgovara, dospe do željene lokacije javnim prevozom, biciklom ili peške, predstavlja za zdravlje značajne faktore.
Rezultati istraživanja su sumirani u naučnom radu „Na šta mislimo kada kažemo prostorne determinante zdravlja – sistematski pregled literature“. Rad je objavljen u časopisu Public Health in Practice i dostupan je na ovom linku: https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2666535226001473
