Društveno učešće u zdravstvu i samoupravljanje zdravstvenih radnika: pouke iz socijalističke Jugoslavije za savremene zdravstvene sisteme — sistematski pregled
Savremeni zdravstveni sistemi i dalje se suočavaju sa upornim izazovima u pogledu finansiranja, pravičnosti i upravljanja, naročito u uslovima ograničenih resursa, nedostatka radne snage i demografskih pritisaka. Iako Svetska zdravstvena organizacija poziva na jačanje društvenog učešća radi postizanja univerzalne zdravstvene zaštite, dokazi ukazuju na to da takvo učešće često ostaje uglavnom simbolično. Postojeći globalni primeri društvenog učešća u zdravstvu ograničeni su ili kratkim trajanjem sprovođenja ili ograničenim obimom. Nasuprot tome, iskustvo bivše Jugoslavije (1945–1991) predstavlja jedinstven slučaj. U ranom posleratnom periodu, zdravstvene reforme bile su usmerene ka razvoju decentralizovanog, samoupravnog zdravstvenog sistema koji je naglašavao univerzalnu pokrivenost, participativno upravljanje, društvenu solidarnost i lokalnu autonomiju. Tok ovih reformi dodatno su oblikovali globalni ekonomski i politički pritisci – uključujući neoliberalne trendove, međunarodne dugove i naftne krize – koji su ograničili resurse i ogolili sistemske slabosti. Takozvani jugoslovenski eksperiment mogao bi da ponudi alternativu postojećim tržišno orijentisanim i, ponekad, neefikasnim zdravstvenim sistemima.
Rezultati istraživanja sprovedenog u okviru projekta „Evolucija sistema zdravstvene zaštite i zaštite životne sredine u AP Vojvodini – od socijalističkog nasleđa do evropskih integracija“, koji finansira Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, nedavno su publikovani kao sistematski pregled literature u časopisu Healthcare.
Ovaj sistematski pregled litarature imao je za cilj da sintetiše dokaze o upravljanju, finansiranju, organizaciji i ishodima jugoslovenskog samoupravnog zdravstvenog sistema, kao i da proceni njegov značaj za savremene rasprave o otpornosti zdravstvenih sistema, decentralizaciji, participativnom upravljanju, pravičnosti i održivosti. Rad ispituje odnose moći, interese zainteresovanih strana i raspodelu resursa, te procenjuje pouke koje jugoslovensko iskustvo pruža za savremene debate o participativnom upravljanju i održivosti zdravstvenih sistema, istovremeno ukazujući na oblasti podudaranja, sporna pitanja i praznine u postojećoj naučnoj literaturi.
Radu se može pristupiti putem ovog linka.
